уторак, 18. јун 2013.

Савремена настава и информационе технологије

Генерације ученика са којима данас радимо у школама одрасле су уз рачунаре и Интернет, оне интензивно користе потенцијале умрежених медија – СМС-а, инстант порука, блога, викија(wики), сервиса за друштвено умрежавање као што је Фацебоок итд.То су генерације рођене после 1981.године. а познате су и под именом  “ Генерација Y” или “ Миленијумска генерација“. Њих карактерише познавање и повећана употреба комуникација, медија и дигиталних технологија у свакодневним активностима. Међутим, оно што припадници других генерација сматрају новим технологијама, ова генерација уопште не доживљава као иновацију, јер су се они на њу већ толико навикли да је не примећују. Припаднике ове генерације више занимају активности које су омогућене савременим технологијама него саме те технологије.

У процесу учеања ове генерације карактеришу:
 1. Активности су важније од знања. Пораст и предности технологија су утицали на ову
генерацију у смислу да се много мање ослањају на информације које памте у глави, а много више на проналажење одредјених чињеница у моменту кад је то потребно. Знање није више крајњи циљ, активности се више вреднују од меморисања чињеница.
2. Потреба за непосредношћу(брзином). Битно је информацију добити одмах и из неколико
различитих извора, при чему прецизност тих информација није толико важна, колико брзина у
њиховом прикупљању. Још увек није јасно да ли је то због тога што ова генерација не брине о томе колико су информације валидне или због тога што се претпоставља да су све информације које се могу пронаћи прецизне . У том смислу би наставници требало да подучавају како пронаћи изворе информација на које се може ослонити.
3. Метода покушаја и погрешака код решавања проблема. Како акумулација чињеница није
пресудна за ову генерацију, више их интересује проблемско учење. То је као код игара на
компјутеру, где се решавају проблемске ситуације и доносе одлуке кроз константне покушаје и поразе све до коначне победе. Сваки пораз се сматра једним искуственим учењем.
4. Низак праг толеранције за досаду као и краткотрајна пажња. То је последица савременог
начина живота, у којем се нема времена да се посвети пажња некој активности дуготрајно и темељно.
5. Извођење више задатака одједном. Ова генерација је најпродуктивнија када је истовремено ангажована у више активности, као на пример слушање музике, унос текста и писање. То је њихов начин живота.
6. Визуелни, нелинеарни начин учења. Велики проценат младих преферира визуелни начин учења. То је генерација која одраста уз много визуелних симулација ,што је у супротности са
традиционалним стиловима подучавања наставника – само табла и креда.
7. Сарадничко учење. Вреднује се интеракција, умрежавање, активно учешће и повезивање било кад и било где. Не мора се подучавати само у изолованом простору какав је школа. То
је стил учења у којем се учи кроз дискусију и сарадњу, а не пуким слушањем других.
Примена рачунара утиче на следеће сегменте наставе:
  • На окружење у којем се учи.
  • На наставнике
  • На наставне планове и развојне програме обуке
  • На ученике .
О  у-генерацији погледајте филм:  

Наставник и ученик у савременој настави

Наставнички позив један је од најстаријих позива који своје корене има у периодима пре настанка школе као институције. Свако друштво за овај частан позив бирало је људе у које су имали највише поверања и који су били најцењенији у датом друштву. Од самог наставника, његовог стручног квалитета, његовог стила рада у многоме је зависило да ли ће се достигнути ниво педагошког знања адекватно спровести у праксу.
Од наставника се одувек очекивало и очекује да својим радом, залагањем особинама, понашањем, стручном оспособљеношћи буде пример, не само ученицима, него и друштву у целини. Лични пример је најбоље средство поучавања, тако да није свеједно ко ће тај пример давати. Ученици се често идентификују са својим наставником.
Следећи видео на сликовит начин показује историју поучавања:

Осим моралних врлина, стручне компетенције од наставника се очекује да има високе или релативно високе интелектуалне способности. Под утицајем најновијих научно-технолошких промјена, дешава се једна промјена у структури, положају и улози наставника. Захваљујћи новим техничким помагалима и савременим наставним средствима, рутински дио наставниковог ангажовања на преношењу знања смањује се у корист креативног планирања наставног процеса.
Појава рачунара у области математичког образовања донела је са собом оптимизам за
обогаћивање наставног процеса додавањем нове димензије учења математике. Само
присуство информационо-комуникационих технологија није предуслов квалитетне употребе у
настави. У природи ученика, као активног субјекта наставног процеса, је да са лакоћом прихвата технолошке иновације, јер су оне већ присутне у његовом свакодневном животу. У природи ученика огледа се радозналост, активност, брзина, краткотрајна пажња, жеља за новим
информацијама, извођење више активности одједном, тако да би рачунар као начин и облик рада могао задовољити њихове потребе.Међутим, реалативно ригидан школски систем, доводи наше ученике у стање пасивности, стање засићења школом, појаве отпора према школи и учењу. Наставни системи који данас постоје веома су троми и споро реагују на појаву нових алата и образовних технологија, као и на њихову примену у процесу поучавања и учења.
Следећа слика показује повезаност наставника и ученика у процесу учења:

Веома је важно да и наставници деле исти оптимизам и постану иницијатори активног
савременог наставног процеса. Адекватно конструисана и коришћена савремена наставна
средства омогућују потпунију интелектуалну активизацију ученика при учењу. Наставничке функције се не умањују увођењем савремених технологија већ напротив, њихова улога постаје још значајнија и одговорнија. Наставници би требало да комбинацијом традиционалног и савремененог приступа поучавања математике не дозволе да ученици математику доживљавају као сувопаран и досадан предмет .
„ Математика је сувише озбиљна, и због тога не треба пропустити ниједну прилику да се
учини занимљивом“ Блез Паскал