Наставнички позив један је од најстаријих позива који своје корене има у
периодима пре настанка школе као институције. Свако
друштво за овај частан позив бирало је људе у које су имали највише
поверања и који су били најцењенији у датом друштву. Од самог
наставника, његовог стручног квалитета, његовог стила рада у многоме је
зависило да ли ће се достигнути ниво педагошког знања адекватно
спровести у праксу.
Од наставника се одувек очекивало и очекује да својим радом, залагањем особинама, понашањем, стручном оспособљеношћи буде пример, не само ученицима, него и друштву у целини. Лични пример је најбоље средство поучавања, тако да није свеједно ко ће тај пример давати. Ученици се често идентификују са својим наставником.
Следећи видео на сликовит начин показује историју поучавања:
Осим моралних врлина, стручне компетенције од наставника се очекује да има високе или релативно високе интелектуалне способности. Под утицајем најновијих научно-технолошких промјена, дешава се једна промјена у структури, положају и улози наставника. Захваљујћи новим техничким помагалима и савременим наставним средствима, рутински дио наставниковог ангажовања на преношењу знања смањује се у корист креативног планирања наставног процеса.
Појава рачунара у области математичког образовања донела је са собом оптимизам за
обогаћивање наставног процеса додавањем нове димензије учења математике. Само
присуство информационо-комуникационих технологија није предуслов квалитетне употребе у
настави. У природи ученика, као активног субјекта наставног процеса, је да са лакоћом прихвата технолошке иновације, јер су оне већ присутне у његовом свакодневном животу. У природи ученика огледа се радозналост, активност, брзина, краткотрајна пажња, жеља за новим
информацијама, извођење више активности одједном, тако да би рачунар као начин и облик рада могао задовољити њихове потребе.Међутим, реалативно ригидан школски систем, доводи наше ученике у стање пасивности, стање засићења школом, појаве отпора према школи и учењу. Наставни системи који данас постоје веома су троми и споро реагују на појаву нових алата и образовних технологија, као и на њихову примену у процесу поучавања и учења.
Следећа слика показује повезаност наставника и ученика у процесу учења:
Веома је важно да и наставници деле исти оптимизам и постану иницијатори активног
савременог наставног процеса. Адекватно конструисана и коришћена савремена наставна
средства омогућују потпунију интелектуалну активизацију ученика при учењу. Наставничке функције се не умањују увођењем савремених технологија већ напротив, њихова улога постаје још значајнија и одговорнија. Наставници би требало да комбинацијом традиционалног и савремененог приступа поучавања математике не дозволе да ученици математику доживљавају као сувопаран и досадан предмет .
„ Математика је сувише озбиљна, и због тога не треба пропустити ниједну прилику да се
учини занимљивом“ Блез Паскал
Од наставника се одувек очекивало и очекује да својим радом, залагањем особинама, понашањем, стручном оспособљеношћи буде пример, не само ученицима, него и друштву у целини. Лични пример је најбоље средство поучавања, тако да није свеједно ко ће тај пример давати. Ученици се често идентификују са својим наставником.
Следећи видео на сликовит начин показује историју поучавања:
Осим моралних врлина, стручне компетенције од наставника се очекује да има високе или релативно високе интелектуалне способности. Под утицајем најновијих научно-технолошких промјена, дешава се једна промјена у структури, положају и улози наставника. Захваљујћи новим техничким помагалима и савременим наставним средствима, рутински дио наставниковог ангажовања на преношењу знања смањује се у корист креативног планирања наставног процеса.
Појава рачунара у области математичког образовања донела је са собом оптимизам за
обогаћивање наставног процеса додавањем нове димензије учења математике. Само
присуство информационо-комуникационих технологија није предуслов квалитетне употребе у
настави. У природи ученика, као активног субјекта наставног процеса, је да са лакоћом прихвата технолошке иновације, јер су оне већ присутне у његовом свакодневном животу. У природи ученика огледа се радозналост, активност, брзина, краткотрајна пажња, жеља за новим
информацијама, извођење више активности одједном, тако да би рачунар као начин и облик рада могао задовољити њихове потребе.Међутим, реалативно ригидан школски систем, доводи наше ученике у стање пасивности, стање засићења школом, појаве отпора према школи и учењу. Наставни системи који данас постоје веома су троми и споро реагују на појаву нових алата и образовних технологија, као и на њихову примену у процесу поучавања и учења.
Следећа слика показује повезаност наставника и ученика у процесу учења:
савременог наставног процеса. Адекватно конструисана и коришћена савремена наставна
средства омогућују потпунију интелектуалну активизацију ученика при учењу. Наставничке функције се не умањују увођењем савремених технологија већ напротив, њихова улога постаје још значајнија и одговорнија. Наставници би требало да комбинацијом традиционалног и савремененог приступа поучавања математике не дозволе да ученици математику доживљавају као сувопаран и досадан предмет .
„ Математика је сувише озбиљна, и због тога не треба пропустити ниједну прилику да се
учини занимљивом“ Блез Паскал
Нема коментара:
Постави коментар