Генерације ученика са којима данас радимо у школама одрасле су уз рачунаре и Интернет, оне интензивно користе потенцијале умрежених медија – СМС-а, инстант порука, блога, викија(wики), сервиса за друштвено умрежавање као што је Фацебоок итд.То су генерације рођене после 1981.године. а познате су и под именом “ Генерација Y” или “ Миленијумска генерација“. Њих карактерише познавање и повећана употреба комуникација, медија и дигиталних технологија у свакодневним активностима. Међутим, оно што припадници других генерација сматрају новим технологијама, ова генерација уопште не доживљава као иновацију, јер су се они на њу већ толико навикли да је не примећују. Припаднике ове генерације више занимају активности које су омогућене савременим технологијама него саме те технологије.
У процесу учеања ове генерације карактеришу:
1. Активности су важније од знања. Пораст и предности технологија су утицали на ову
генерацију у смислу да се много мање ослањају на информације које памте у глави, а много више на проналажење одредјених чињеница у моменту кад је то потребно. Знање није више крајњи циљ, активности се више вреднују од меморисања чињеница.
2. Потреба за непосредношћу(брзином). Битно је информацију добити одмах и из неколико
различитих извора, при чему прецизност тих информација није толико важна, колико брзина у
њиховом прикупљању. Још увек није јасно да ли је то због тога што ова генерација не брине о томе колико су информације валидне или због тога што се претпоставља да су све информације које се могу пронаћи прецизне . У том смислу би наставници требало да подучавају како пронаћи изворе информација на које се може ослонити.
3. Метода покушаја и погрешака код решавања проблема. Како акумулација чињеница није
пресудна за ову генерацију, више их интересује проблемско учење. То је као код игара на
компјутеру, где се решавају проблемске ситуације и доносе одлуке кроз константне покушаје и поразе све до коначне победе. Сваки пораз се сматра једним искуственим учењем.
4. Низак праг толеранције за досаду као и краткотрајна пажња. То је последица савременог
начина живота, у којем се нема времена да се посвети пажња некој активности дуготрајно и темељно.
5. Извођење више задатака одједном. Ова генерација је најпродуктивнија када је истовремено ангажована у више активности, као на пример слушање музике, унос текста и писање. То је њихов начин живота.
6. Визуелни, нелинеарни начин учења. Велики проценат младих преферира визуелни начин учења. То је генерација која одраста уз много визуелних симулација ,што је у супротности са
традиционалним стиловима подучавања наставника – само табла и креда.
7. Сарадничко учење. Вреднује се интеракција, умрежавање, активно учешће и повезивање било кад и било где. Не мора се подучавати само у изолованом простору какав је школа. То
је стил учења у којем се учи кроз дискусију и сарадњу, а не пуким слушањем других.
Примена рачунара утиче на следеће сегменте наставе:
У процесу учеања ове генерације карактеришу:
1. Активности су важније од знања. Пораст и предности технологија су утицали на ову
генерацију у смислу да се много мање ослањају на информације које памте у глави, а много више на проналажење одредјених чињеница у моменту кад је то потребно. Знање није више крајњи циљ, активности се више вреднују од меморисања чињеница.
2. Потреба за непосредношћу(брзином). Битно је информацију добити одмах и из неколико
различитих извора, при чему прецизност тих информација није толико важна, колико брзина у
њиховом прикупљању. Још увек није јасно да ли је то због тога што ова генерација не брине о томе колико су информације валидне или због тога што се претпоставља да су све информације које се могу пронаћи прецизне . У том смислу би наставници требало да подучавају како пронаћи изворе информација на које се може ослонити.
3. Метода покушаја и погрешака код решавања проблема. Како акумулација чињеница није
пресудна за ову генерацију, више их интересује проблемско учење. То је као код игара на
компјутеру, где се решавају проблемске ситуације и доносе одлуке кроз константне покушаје и поразе све до коначне победе. Сваки пораз се сматра једним искуственим учењем.
4. Низак праг толеранције за досаду као и краткотрајна пажња. То је последица савременог
начина живота, у којем се нема времена да се посвети пажња некој активности дуготрајно и темељно.
5. Извођење више задатака одједном. Ова генерација је најпродуктивнија када је истовремено ангажована у више активности, као на пример слушање музике, унос текста и писање. То је њихов начин живота.
6. Визуелни, нелинеарни начин учења. Велики проценат младих преферира визуелни начин учења. То је генерација која одраста уз много визуелних симулација ,што је у супротности са
традиционалним стиловима подучавања наставника – само табла и креда.
7. Сарадничко учење. Вреднује се интеракција, умрежавање, активно учешће и повезивање било кад и било где. Не мора се подучавати само у изолованом простору какав је школа. То
је стил учења у којем се учи кроз дискусију и сарадњу, а не пуким слушањем других.
Примена рачунара утиче на следеће сегменте наставе:
- На окружење у којем се учи.
- На наставнике
- На наставне планове и развојне програме обуке
- На ученике .
Нема коментара:
Постави коментар